"Covek se moze zaustaviti kada se penje,ali ne i kada pada"
Ponovo imam neopisivu zelju za begom,da li je to bolnica,san ili nesto drugo,nevazno je,bitno je da je to onaj poznati obrazac ponasanja koji naizgled ublazava bol,ali povratak u realnost svaki sledeci put biva sve tezi.
Raspolozenje-cudno.Iz toltalno prihvatljivog(obicno u necijem drustvu)do totalnog dna.Da li je moguce da sam tolika kukavica da ne mogu da se suocim vec jednom sa zivotom??Sta ja uopste zelim??Na to pitanje mi je jednom prilikom dr lepo odgovorila-ti zelis da budes u maminom stomaku,zasticena od spoljasnjeg sveta,da te neko zagrli,mazi,pazi,brine o tebi..i da,to su sasvim normalne zelje DETETA,ali ja to odavno vise nisam.Intelektualno sam zrela,ali emocijalno sam u nekim situacijama na nivou petogodisnjaka.Sa mnom upravljaju porivi-GLAD -vecita glad za nekim,za paznjom,hranom..neutoljiva,zivotinjska glad.Kad smo kod gladi..
Ishrana-lose.Nikako ne uspevam,ma sta pricam,ni ne pokusavam da postujem rezim ishrane 3o+2-3u,povracam svakodnevno poslednjih dana..i tako mi je svejedno.Glavna preokupacija(umesto faxa i sl)-TELO-debelo,masno,ogavno telo.Realnost-ja nisam debela,nikako,subjektivni dozivljaj-svinja...ali razum nikada ne pobedi.
Dan-bedan.Kafa,cigara,cigara,kafa,hrana,komp,cigara,kafa,kafa,krevet.Planiram da krenem na predavanja cim prodje ispitni rok,zaista cu pokusati.Opet..cemu,kad ne mogu da procitam vise od 3-4 strane..Mrzim se i zalim(verovatno)istovremeno.
Zaista zelim u bolnicu...
*BITNO-Ako ovo neko cita,a ima poremecaj ishrane,potrazite strucnu pomoc,ne mozete same/i,od <3 vam zelim sve najbolje.